Danas u doba informatičke revolucije imamo izuzetno veliku količinu poslovnih podataka koje se nalaze u kompanijama. Nova sredstva za obradu podataka i internet su donela velike promene u načinu čuvanja i rada sa poslovnim podacima. Jedan od velikih problema predstavljaju velike kompanije sa dužom istorijom poslovanja koja posluju na tržištu duže nego što su računari ušli u svakodnevno poslovanje. Ovakve kompanije imaju osim podataka koji se digitalno čuvaju na računarima i velike arhive papirnih dokumenata o kojima je potrebno takođe voditi računa iz aspekta bezbednosti. Ovaj post ima za cilj da upozori na mogućnosti zloupotrebe poslovnih podataka i daje smernice kako ih sprečiti.
Kako je to nekad davno bilo?
Pre pojave računara sve se nalazilo na papiru. Danas kada uđemo u neku državnu instituciju ili veliku firmu sa dužom istorijom poslovanja možemo videti prostorije arhiva koje su pune registratora i kutija sa datumima i raznim drugim oznakama godine i meseca od kada potiču što je bilo nekada veoma značajno zbog pretrage i pronalaženja. Ono što je bitno jeste da iako su ovo stari podaci veoma je moguće da se tu nalaze podaci koji su i danas veoma osetljivi i koji ne bi trebalo da budu nikome dostupni osim ovlašćenih lica.
Kako je izgledala evolucija čuvanja podataka?
Posle uvođenja prvih računara prvi način na koji su se čuvali i obrađivali podaci jesu bušene kartice (punched cards) koje su bili prvi medijum za skladištenje podataka. Zbog male količine podataka koji su se mogli na ovaj način obrađivati i čuvati vrlo brzo došlo je do evolucije i pojavile su se magnetne trake. U početku to su bile ogromni kolutovi koji su se kao kalemovi montirali na nosače koji su radili sa njima. Ovakve trake u nešto izmenjenom obliku možemo i danas videti u nekim centrima za čuvanje podataka jer su vrlo jeftini i mogu čuvati izuzetno veliku količinu podataka. Međutim zbog toga što su izuzetno spori i i što je potrebno ručno premotavati trake kao i zbog toga što je potrebno periodično vršiti prepisivanje podataka zbog toga što je u pitanju magnetni medijum koji vremenom može dovesti do razmagnetisanja i samim tim gubljenja podataka pojavili su se Hard diskovi (HDD), koji predstavljaju preteču onoga što svi danas imamo u našim računarima. To su u početku bili magnetni diskovi koji su doneli izuzetno veliku brzinu kada su se pojavili ali pored toga i veliku brzinu čitanja i pisanja. Oni su se vremenom razvijali i najviše se radilo na kapacitetu ovakvih uređaja što se godišnje eksponencijalno povećavala. Međutim ovakav hard disk vrlo brzo je postao usko grlo i moralo se raditi na brzini što je i urađeno i pojavili su se solid-state drive (SSD) diskovi koji su mnogostruko brži. Još jedna stvar o kojoj je potrebno ovde pričati jeste Cloud. Postoji trend prebacivanje sve veće količine poslovnih podataka na Cloud rešenja. Ovo je dobro iz aspekta dostupnosti jer možete pristupati sa različitih lokacija a i što se tiče brige i tim podacima to je na ovaj način prebačeno na Cloud provajdera i kompanija ne treba da brine o tome. Ovde se naravno postavlja pitanje pristupa tim podacima pa određene kompanije pogotovo iz finansijskog sektora ne pristaju na to da svoje podatke prebace na Cloud. Na osnovu svega iznesenog želim da ovde samo napomenem da je potrebno voditi računa o čuvanju i uništavanju podataka na:
- papiru
- svim vrstama memorijskih medijuma (busene kartice, magnetne trake, diskete (koje sam ovde namerno preskočio zbog malog kapaciteta za čuvanje poslovnih podataka), hard diskovi svih vrsta, USB, memorijske kartice, CD/DVD).
- mrežne lokacije kao što su SAN i Cloud
Kako uništavamo podatke?
U zavisnosti od tipa podataka treba voditi računa i o tome kako se uništavaju podaci koji nam više nisu potrebni. Za papire to se uglavnom radi uništavanjem u uređaju poznatom kao šreder odnosno mašina za uništavanje papira koji seče papir ili karton na tanke trake. Pored ovoga on se može koristiti efikasno i za uništavanje optičkih medijuma kao što su CD/DVD. Što se tiče USB i memorijskih kartica tu je najjednostavniji način fizički ih uništiti, voditi računa da se uništi čip jer se ukoliko on ostane ceo može rekonstruisati podaci. Najveći problem javlja se sa magnetnim hard diskovima jer je brisanje podataka izuzetno komplikovano uraditi a postoje i komercijalni alati koji mogu vratiti podatke čak i posle 8 formata diska. Naravno da postoje i rešenje za vojsku koja to mogu raditi mnogo više desetina puta od navedenog. Jedini pouzdan način jeste da se hard disk fizički uništi čekićem (što uopšte nije tako lako jer je dosta čvrst i potrebna je snaga za ovo) ili bušilicom tako što ga probušite nekoliko puta. Ovakav disk više neće biti upotrebljiv pa je potrebo zameniti ga novim. Postoji još jedno rešenje u vidu jakog elektromagneta koji ako je dovoljne snage potrebno je samo ga aktivirati u blizini hard diska i on će biti u potpunosti razmagnetisan i neće biti mogućnosti vraćanja podataka. Ono što predstavlja trenutno najveći problem jeste šta sa Cloud-om. Brisanjem podataka ne znači da se podaci stvarno brišu i da ne postoji mogućnost vraćanja. Moguće je čak i da se svi ti obrisani podaci čuvaju na nekom skrivenom mestu za korisnika koji se koristi za povratak obrisanih fajlova ako je korisnik nešto obrisao greškom. Takođe i oni sami imaju na svojim serverima hard diskove pa sve što smo pričali na tu temu može se i ovde iskoristiti. Primer ovoga jeste društvena mreža Facebook koja čuva sve što ste ikada postavili. Ako ste obrisali neku sliku recimo vi smatrate da je to trajno obrisano međutim to nije slučaj jer se na ovoj mreži fizički ništa ne briše nikada. Postoji opcija kojom možete izvući sve podatke koje imaju o vama i to vas može iznenaditi kada vidite izveštaj na nekoliko strana o svemu kao i neki postovi i slike koje ste obrisali pre nekoliko godina.
Nadam se da sam ovim postom uspeo da bar malo skrenem pažnju na to kako radimo sa poslovnim i ličnim podacima koji su danas najvrednija imovina na tržištu i sa kojim bi trebalo postupati na pravi način.
0 коментара:
Постави коментар