уторак, 17. октобар 2017.

Na koji način se sve mogu pratiti zaposleni


Pre svega želim da na početku ovog posta istaknem da mi je osnovna ideja da širu javnost uputim u načine na koje ih poslodavci mogu pratiti jer smatram da dosta ljudi nije svesno na kom se to nivou radi i da posledice mogu biti različite. Takođe ovde ne želim da ulazim u detalje kako se koja vrsta praćenja vrši jer bi to onda bio veoma dug post za čitanje.
U romanu, „1984” Orvel nas upoznaje s Velikim bratom, nesvakidašnjim likom koji nadgleda sve naše pokrete, aktivnosti i kontroliše svaki aspekt života. Pisac nije mogao ni da sanja koliko će duh Velikog brata zaživeti u poslovnom svetu. Ono što je bitno da se istakne na samom početku jeste činjenica da zaposleni moraju biti obavešteni, odnosno da treba da postoji vidljiv znak koji je zaposlenog upozorio da se njegove akcije prate na određeni način. Postavlja se i pitanje šta se dešava sa podacima koji nisu vezani direktno za poslovanje, odnosno za firmu koja nadzire zaposlenog.

Šta se sve može pratiti?
Postoje različite metode i tehnike koje se mogu primeniti, a evo u nastavku liste onoga što se kod nas najčešće koristi:
  • praćenje CCTV kamerama radnog mesta
  • otvaranje poslatih i primljenih e-mailova
  • korišćenje automatizovanog softvera za proveru e-mailova
  • provera logova (SMS, MMS, pozivani brojevi, propušteni pozivi, primljeni pozivi) sa telefona ili snimanje sadržaja telefonskih poziva (ovo je moguće samo ukoliko imate službeni telefon)
  • provera logova posećenih web stranica u toku radnog vremena (mogu se koristiti tehnike kojima se ovo može onemogućiti maskiranjem IP adrese i URL adresa)
  • GPS praćenje službenog vozila (ovde se može utvrditi gde je vozilo bilo tokom radnog vremena)
  • kontrola ulaska i izlaska iz prostorija (ovde je moguće koristiti i biometrijske sisteme za proveru kao što su čitač otiska prsta, zenice oka i slično)
  • praćenje van radnog mesta što predstavlja teži oblik kršenja privatnosti (ATM terminali, terminali u supermarketima, mobilni operateri koji mogu na osnovu bazne stanice utvrditi relativno tačno putanju kretanja korisnika, kreditne agencije, CCTV kamere i uređaji za prisluškivanje u kompanijskim hodnicima, WC-u, restoranima...)

Kako se štititi?
Postoje različite metode i tehnike koje se mogu koristiti, ali ovde navodim samo neke od njih:
  • uključiti višestruku autentikaciju (MFA ili 2FA) za mail, kako niko ne bi mogao da otvara mailove (ovo neće onemogućiti softvere koji ovo mogu da rade na nivou mail servera)
  • koristiti virtuelne privatne mreže VPN i IPSec protokol za pristup resursima (na ovaj način ako neko uhvati internet saobraćaj on će biti šifrovan i neće biti u stanju da ga dešifruje)
  • na telefonu koristiti 3G ili LTE u zavisnosti od toga šta podržava vaš mobilni operator, a ne WiFi mrežu kompanije za pristup ličnim podacima
  • proveriti ugovor o radu, pravila i procedure koji su važeći u samoj kompaniji jer se ovde može desiti da nije definisano ili jeste šta se prati i na koji način.
Da li ovakav vid praćenja ima pozitivne efekte?
Odgovor je svakako DA. Na ovaj način se održava disciplina zaposlenih na radnom mestu što podrazumeva smanjivanje prevara, krađa, falsifikovanja, odavanje poslovne tajne, lažna bolovanja, neopravdano plaćanje troškova službenih putovanja, alkohol na radnom mestu ili rad pod uticajem opojnih droga i slično. Pored ovoga takođe se često može rekonstruisati neki događaj koji se dogodio, što može predstavljati validan materijal za pokretanje nekog postupka.

U pronalaženju najboljeg načina za monitoring zaposlenih uključile su se i softverske kompanije, od kojih je najpoznatiji proizvod firme Spectorsoft, koja je bila jedna od prvih na tržištu ovakvih aplikacija, a danas je poznata kao Veriato. Što se tiče aplikacija za mobilne telefone, postoji veći broj aplikacija za android ili iphone koje špijuniraju svaki vaš pokret, uključujući tu i korišćenje službenih vozila.


Potrebno je na kraju istaći da praćenje CCTV kamerama podleže posebnim zakonima o video nadzoru, koji u Srbiji još uvek ne postoje i koji regulišu datu oblast, kao i Zakon o radu koji se dosta preklapa sa ovom temom i kroz koji se dosta stvari može regulisati. Napomena je da poslodavac mora da obrati pažnju kako ne bi došao u situaciju da bude optužen za mobing i druge oblike zlostavljanja na radu korišćenjem navedenih metoda prismotre.

0 коментара:

Постави коментар